(1898-1948); један од водећих руских режисера; теоретичар и утемељивач филмске монтаже; најзначајнији филм: Оклопњача Потемкин;
|
Бригс, А.,/Берк, П., Друштвена историја медија, Клио, 2006, Београд, стр. 235 |
|
(1896-1954); припадник експерименталног уметничког покрета раног совјетског филма; његови филмски журнали и документарци су отелотворење Лењинове идеје да је функција совјетске кинематографије у рефлектовању „реалности“; најзначајнији филм Човек с филмском камером
|
Кук, Д.А., |
|
филм Орсона Велса из 1941. године, у ком Велс примењујући мноштво техничких иновација; зачетник модерног филма; 1998. године Амерички филмски институт га је прогласио највећим филмом свих времена
|
Кук, Д.А., |
|
Д. В. Грифит |
(1875-1949); његов филм Рађање једне нације из 1915. год. сматра се једним од најзначајнијих филмова а важи и као холивудски рани класик;
|
Бригс, А.,/Берк, П., Друштвена историја медија, Клио, 2006, Београд, стр. 233 |
цртач стрипова који са својим братом 1923. оснива студио цртаних филмова а творац је Дизниленда; његови најпознатији јунаци су Паја Патак, Мики и Мини Маус, Плутон, Шиља итд.
|
http://sr.wikipedia.org/ |
|
Луј и Огист Лимијер, синови власника фабрике фотоматеријала из Лиона начинили су коначни корак ка стварању кинематографије какву данас познајемо; занимљиво је да њихово презиме значи светлост;
|
Тодоровић, Л. А., Уметност и технологије комуникација, Клио, 2009, Београд, стр. 160 |
|
један од пионира филмске уметности, указао да је машта један од кључних састојака филма; код њега филм престаје да буде атракција и почиње да се претвара у уметност;
|
Тодоровић, Л. А., Уметност и технологије комуникација, Клио, 2009, Београд, стр. 165 |
|
у најједноставнијем значењу„резање“; Сергеј Ајзенштајн је, међутим, разрадио сложену теорију монтажем која се темељила на идеји да међусобни однос суседних кадрова преноси идеје које као такве нису присутне у тим кадровима; (Монтажа је такође средство да се велики број наративних информација прикаже у веома кратком времену.);
|
Кук, Д.А., |
|
приступ у уметности који даје предност осећањима; зато филмски ствароци наглашавају она стања која изазивају снажне емоције, као што су стрепња, мучење, патња итд.
|
Тодоровић, Л. А., Уметност и технологије комуникација, Клио, 2009, Београд, стр. 178 |
|
драма Сергеја Ајзенштајна из 1925. године у ком је он применио своју технику дијалектичке монтаже; често називан најсавршенијим и најконцизнијим примером филмске структуре у историји кинематографије; |
Кук, Д.А., |
|
режисер који се прославио радио драмом Рат светова, касније режирао један од највећих филмова свих времена – Грађанина Кејна. Велс никад није поновио успех тог филма касније, али мало уметника се може похвалити финијим опусом;
|
Кук, Д.А., |
|
продуцирани искључиво у пропагандне сврхе са намером да убеде гледаоце у одређено веровање или идеологију, пропагандне филмове су владе широм света користиле још раних година ХХ века; најпопуларнија форма је документарац, а и драма се често користи да пренесе „поруку“; такви најпознатији филмови су: Тријумф воље, Дизнијев анимирани Фирерово лице;
|
Bergan R., |
|
чувени Грифитов филм из 1915. год.; јако дуг филм у којем су играли само белци, са доста масовних сцена; амерички председник Вилсон је гледање овог филм описао као читање историје уз „светлост громова“;
|
Бригс, А.,/Берк, П., Друштвена историја медија, Клио, 2006, Београд, стр. 233 |
|
врста комедије која се у већој мери ослања на акробатске физичке гегове и пренаглашену пантомиму него на вербални хумор; из јасних разлога, била је доминантна комичка форма у доба немог филма; |
Кук, Д.А., |
|
жанр с почетка ХХ века који екранизује престижне позоришне представе са славним глумцима у водећим улогама;
|
Кук, Д.А., |
|
основни елементи језика покретних слика су: монтажа, ритам, дубински мизансцен, нарација итд.;
|
Тодоровић, Л. А., Уметност и технологије комуникација, Клио, 2009, Београд, стр. 164 |
|
категорија која се користи за класификацију филмова према извесним општим обрасцима форме и садржине као што је вестерн, гангстерски филм и филм страве;
|
Кук, Д.А., |
|
један од најзначајнијих холивудских стваралаца; успео је да од вестерна направи не само популаран, него и поштовања достојан филмски жанр;
|
Тодоровић, Л. А., Уметност и технологије комуникација, Клио, 2009, Београд, стр. 211 |
|
В.Х. Хејс (1879-1945); човек који је у Холивуду осмислио и спроводио цензуру; служио је као министар пошта у Америци за време председника Хардинга;
|
Бригс, А.,/Берк, П., Друштвена историја медија, Клио, 2006, Београд, стр. 235 |
|
мајстор трилера чије је лице деценијама било познато као и лица филмских звезда; најпознатији филмови су Сенка сумње, Прозор у двориште, Вртоглавица, Север-северозапад, Психо;
|
Кук, Д.А., |
|
пре него што ће постати центар филмске индустрије, Холивуд је био село оивичено зимзеленим дрвећем и поморанџама; од 1914. год. постаје центар филмске продукције;
|
Бригс, А.,/Берк, П., Друштвена историја медија, Клио, 2006, Београд, стр. 231 |
|
славни сценариста и режисер и глумац својих немих комедија, најпознатији филмови су: Малишан, Потера за златом, Модерна времена, Светлости велеграда, Велики диктатор;
|
Кук, Д.А., |
|
филм Алана Кросланда из 1927. који представља први озвучени филм; звезда филма је Ал Џолсон;
|
Кук, Д.А., |